АРХИВА

Ко је на вези

We have 85 guests online



Типови средњих школа

 

Гимназија

Гимназија је школа која образује, припрема ученике за даље школовање на факултетима или вишим школама.

Гимназија пружа широко опште образовање. Траје четири године – за то време могу се открити или развити интересовања за одређене области и стећи потребно знање и зрелост за одлуку о избору занимања. За упис у гимназију потребно је положити квалификациони испит.

Ученици осмог разреда полажу квалификациони испит у својим основним школама. Испит се састоји из провере знања из математике и матерњег језика. Положен квалификациони испит је услов за упис у гимназију и средњу стручну школу у четворогодишњем трајању.

Постоје следећи типови гимназија:

  • гимназија са смеровима:
    • друштвено – језички смер
    • природно – математички смер
  • гимназија општег типа
  • школе за ученике са посебним способностима
    • филолошка гимназија
    • математичка гимназија
    • гимназија за спортисте
  1. Друштвено-језички смер: преовлађују страни језици и садржаји друштвених наука (матерњи језик и књижевност, историја, историја уметности, филозофија, социологија, психологија).
    Ако ти добро иду језици и друштвени предмети, ако се лако и течно изражаваш, а можда већ сада планираш да студираш неки од факултета друштвених наука (филолошки – за студије језика, филозофски, правни ...), можеш да размислиш о гимназији друштвено – језичког смера.
  2. Природно-математички смер: већи број часова посвећен је предметима природних наука (математици, физици, хемији, биологији, информатици).
    Ако те интересују и имаш способности за природну групу предмета, ако можда већ сада намераваш да упишеш неки од техничких или природно-математичких факултета, можеш да размислиш о природно-математичком смеру.
  3. Општи тип: приближно су подједнако заступљени предмети друштвених и природних наука.
    Ако ти подједнако добро иду природни предмети, као и језици и друштвени предмети, ако ти је и интересовање за ове две групе предмета за сада приближно једнако, можеш да размислиш о гимназији општег типа.

Постојање смерова пружа могућност за благо почетно професионално усмеравање. Смерови у гимназији пружају знања и припремају за упис одговарајућих факултета или виших школа – на пример, друштвено - језички смер за упис филозофског, филолошког, правног факултета, факултета политичких наука..., природно - математички смер за упис, рецимо, електротехничког, машинског, биолошког и хемијског факултета, виших техничких школа...

За упис у школу за ученике са посебним способностима (филолошка, математичка и гимназија за спортисте) полаже се пријемни испит.

Пријемни испит се састоји из два дела:

  • провера одговарајућих знања стечених током претходног школовања и посебних способности – тај део пријемног испита обично се полаже у мају
  • писмени испит из матерњег језика и математике (то је у ствари квалификациони испит који се полаже средином јуна у основним школама)

Не заборави! Гимназија не оспособљава ни за једно занимање. Ако се после гимназије не заврши факултет или виша школа, тешко је запослити се без доквалификације – неког додатног курса и одговарајуће дипломе.

Средње стручне школе

Средње стручне школе су школе које оспособљавају за рад (значи, оспособљавају за разна занимања), али дају и могућност за наставак школовања на вишим школама и факултетима. Школовање у њима траје три или четири године, у зависности од образовног профила који се упише.

  • Шта је то образовни профил?

Постоје занимања за која су потребна иста (или скоро иста) знања и вештине. Зато се знања и вештине потребна за слична занимања уче у оквиру истих образовних програма, тзв. образовних профила. Значи, то су образовни програми којима се стичу знања и вештине потребне за обављање послова једног или више занимања.

Трогодишње школовање:

  • Оспособљава за средње сложене послове разних подручја рада – за производне делатности, услужне делатности, за рад у области здравства...
  • Не постоји директна проходност на факултете – потребно је полагање допунских испита пре полагања пријемног испита за упис на факултет.
  • Постоји директна проходност за наставак школовања у одговарајућим вишим школама.
    На пример, после завршене угоститељске школе у трогодишњем трајању може се, уз положен пријемни испит, уписати Виша хотелијерска школа у Београду. Виша техничка школа у Београду може се, уз положен пријемни испит, уписати после завршене средње школе у трогодишњем трајању из подручја машинства, обраде метала или електротехнике.
  • Постоји могућност специјализације после две године рада у струци.
  • За упис трогодишњих образовних профила не полаже се квалификациони испит.
  • Ако се из трогодишњег жели прећи на четворогодишњи образовни профил потребно је полагање допунских испита.

Четворогодишње школовање:

  • То су тзв. широки образовни профили који оспособљавају за обављање сложенијих послова за већи број сродних занимања.
  • За упис четворогодишњих образовних профила полаже се квалификациони испит.
  • Постоји директна проходност на више школе и факултете – не захтева се полагање допунских испита, потребно је положити пријемни испит за факултете или више школе.

Важно је знати да неки факултети и више школе захтевају завршено одређено средње стручно образовање или гимназију. На пример, за упис на грађевински факултет може се конкурисати после завршене гимназије или средње стручне школе техничког смера, за упис на стоматолошки факултет након завршене средње медицинске школе или гимназије... За упис у вишу машинску техничку школу може се конкурисати после завршене гимназије или одговарајућег средњег стручног образовања (машинског, саобраћајног или смера за заштиту од пожара) у четворогодишњем или трогодишњем трајању..

Дакле, ако желиш:

  • да се после завршене средње школе запослиш, можеш да се определиш за средњу стручну школу, за трогодишњи или четворогодишњи образовни профил
  • да после средње школе наставиш школовање, можеш да се одлучиш за четворогодишњи образовни профил у средњој стручној школи или за гимназију
  • прво да завршиш средњу стручну школу и стекнеш занимање, а после можда да наставиш школовање, можеш да се определиш за четворогодишњи образовни профил у средњој стручној школи.

Ако се определиш за трогодишњи образовни профил после завршене средње стручне школе можеш:

  • да се запослиш
  • да наставиш школовање у одговарајућој вишој школи

За друге могућности наставка школовања треба прво да положиш допунске испите, па тек онда да полажеш пријемни испит за вишу школу или факултет.

У сваком случају, важно је проверити:

  • који се факултети и више школе могу уписати после завршеног четворогодишњег образовања у средњој стручној школи
  • које се више школе могу уписати после завршеног трогодишњег образовања у средњој стручној школи.

Уметничке школе

Уметничке школе оспособљавају за рад у уметничким занимањима и припремају за даље школовање. Трају четири године. У уметничке школе се уписују ученици са посебно израженим талентом за те области.

За упис у уметничке школе полаже се пријемни испит који се састоји из два дела:

  • провера одговарајућих знања стечених током претходног школовања и посебних способности (талента за ту уметност); обично се полаже у мају
  • писмени тест из матерњег језика и математике; полаже се у јуну и то је, заправо, квалификациони испит

Средње уметничке школе су:

  • музичке школе
  • балетске школе
  • уметничке школе ликовне области:
    • дизајн: Школе за дизајн (у Београду и Новом Саду) и Уметничка школа у Нишу
    • уметнички занати: у Београду се изучавају у Машинској школи, у Ужицу у Уметничкој школи, у Шапцу у Школи за уметничке занате

После завршене средње уметничке школе постоји директна проходност за упис:

  • на више уметничке школе и факултете уметности
  • на остале факултете и више школе где се може конкурисати после четворогодишњег средњег образовања, без обзира на врсту завршене школе
  • провери у инфоматорима за упис на више школе и факултете

Директна проходност значи да је за упис довољно положити пријемни испит – није потребно претходно полагање допунских испита.

Поред ова три основна типа школа постоје и други типови средњих школа:

  • војне школе:
    • војна гимназија
    • средња стручна војна школа
  • средње богословске школе
  • школе за ученике са тешкоћама у учењу и развоју.

Војне школе, школе унутрашњих послова и верске школе не организује Министарство просвете.